Разлика између сирћетне и ензимске ферментације

Пре свега, у погледу селекције сировина, ензими се разликују од вина и сирћета. Доступне сировине су шире. Као сировине за ферментацију могу се користити воће и поврће, лековити и прехрамбени хомологни лековити материјали. Друго, са нутритивне тачке гледишта, ензими су више фокусирани на пуну формулу хранљивих материја. Коначно, са технолошке тачке гледишта, вино и сирће су производи фине ферментације, а ферментација се вештачки прекида након одређеног временског периода, а главна потрага је укус. Ензими су производ дубоке ферментације која истовремено пролази кроз алкохолизацију и ацидификацију. Не постоји услов за прекид ферментације. Што детаљније, то боље, потрага је за високо{{0}}концентрацијом ензима, обиљем микроорганизама и примарних и секундарних метаболита. Генерално, материјали за производњу сирћета и ензима су слични, а почетни услови производње су такође исти, а то је употреба сахарификујућих бактерија да би се скроб у сировинама поделио на мање молекуле и произвео део алкохола. Али следећи производни кораци су веома различити. Сирће је инокулисано бактеријама сирћетне киселине, а бактерије сирћетне киселине ће оксидирати алкохол у сирћетну киселину, а затим подесити киселост према условима производње. Генерално, пХ вредност сирћетне киселине је око 2,0-3,0. Када киселост достигне ову вредност, потребно је користити стерилизациони инжењеринг да би се убиле бактерије сирћетне киселине, иначе киселост може постати све киселија, па сирће не садржи живе бактерије. Након сахарификације, ензими ће бити подвргнути различитим степенима ферментације. Природне бактерије се обично користе да би ове бактерије лучиле различите нивое садржаја ензима током процеса ферментације. Дакле, производи ензима садрже благотворно дејство на људско тело. Живе бактерије. Однос између ова три се може грубо схватити као: производња вина је анаеробна ферментација, варење сирћета је прво анаеробно, а затим аеробно, док је стварање ензима истовремено анаеробна ферментација и аеробна ферментација, а каснија фаза је углавном анаеробна ферментација, која може потрајати дуго. До 1-2 године.